U fokusu - Srbija

Ugovor o ruskom kreditu tokom Putinove posete

Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić izrazio je očekivanje da će dolaskom premijera Rusije Vladimira Putina u Beograd biti finalizovan ugovor o ruskom kreditu od 800 miliona dolara za srpsku železnicu i najavio da će projektna dokumentacija biti završena do marta.

"Očekujem da će dolaskom premijera Putina biti finalizovan ugovor o ruskom kreditu, za koji će sva  projektna dokumentacija koju rade naše projektne kuće, na čelu sa Saobraćajnim institutom CIP, biti završena do marta,  a potom se očekuje i potpisivanje ugovora", rekao je Mrkonjić obilazeći Beogradski železnički čvor i Savski amfiteatar.

Najkraći put u Evropu

Od tog novca 300 miliona dolara je planirano za završetak pruge Valjevo-Loznica, 300 miliona za završetak Beogradskog železničkog čvora i 200 miliona za modernizaciju pruge Beograd-Bar, naveo je ministar.

Mrkonjić je još jednom istakao da je izgradnja saobraćajne infrastrukture najveća razvojna šansa Srbije i najkraći put Srbije u Evropu.

Ministar je naveo da su veoma važna ulaganja u železnički Koridor 10, koji uključuje izgradnju Beogradskog železničkog čvora kao najvećeg infrastrukturnog objekta, zbog kojeg je Srbija ušla u pregovore sa Ruskom federacijom za dobijanje kredita od 800 miliona dolara za završetak objekata u železničkom saobraćaju.

"Završetkom Beogradskog železničkog čvora, najvećeg infrastrukturnog projekta u Srbiji, u koji je već uloženo oko 1,1 milijarde evra, Beograd dobija najlepši prostor između dva mosta, tzv. Savski amfiteatar, sa milion kvadrata najatraktivnijeg građevinskog zemljišta, što predstavlja najveću razvojnu šansu Beograda i Srbije", istakao je on.

Mrkonjić je rekao da je u sektoru saobraćaja u Srbiji danas zaposleno oko 200.000  ljudi, od čega živi ukupno oko 600.000 ljudi.

"Ekonomska kriza je izbacila infrastrukturne projekte u prvi plan i Srbija upravo u ovom trenutku ima šansu, što i čini, da kroz projekte saobraćajne infrastrukture nadomesti što do sada nije uradila", kazao je ministar za infrastrukturu.

Najbolja potvrda kvaliteta projekata je, prema njegovim rečima, interes Svetske banke i evropskih banaka koje pod najpovoljnijim uslovima sa 1,2 milijarde evra finansiraju izgradnju panevropskog Koridora 10, navedeno je u saopštenju Ministarstva za infrastrukturu.

Ćirović: Pregovori sredinom godine

Pregovori o delu ruskog kredita od 800 miliona dolara za projekte infrastrukture u Srbiji, nastaviće se sredinom godine, rekao je danas pomoćnik ministra finansija Zoran Ćirović.

"Srbija kasni u izradu projektno-predračunske dokumentacije i dogovoreno je da ona najkasnije bude završena do kraja prvog polugodišta", izjavio je agenciji Beta Ćirović koji predvodi srpsku delegaciju u pregovorima o ruskom kreditu.

Do tada, kako je dodao, mogu da se obavljaju tehnički razgovori dveju strana o ugovaranju kredita za tri infrastrukturna projekta u Srbiji, ukupne vrednosti 800 miliona dolara. Poslednja runda pregovora o tom kreditu održana je 24. i 24. januara u Moskvi.

"Radi se kreditu za izgradnju i rekonstrukciju Beogradskog železničkog čvora, izgradnju železničke pruge Valjevo-Loznica i modernizaciju pruge Beograd-Bar, odnosno za deo koji prolazi kroz Srbiju", objasnio je Ćirović.

Tek kad bude gotova projektno-predračunska dokumentacija, moći će da se razgovara o uslovima kredita i učešću srpskih i ruskih firmi u realizaciji finansiranih projekata i avansima koje srpska strana treba da uplati.

"Izrada projektne dokumentacije je u različitim fazama, tako da ćemo ruskoj strani predložiti faznu realizaciju projekta", rekao je Ćirović.

U prvoj fazi, kako će najverovatnije predložiti srpska strana, trebalo bi da se gradi železnička pruga Valjevo-Loznica i dve komponente projekta izgradnje Beogradskog železničkog čvora - drugi kolosek pruge Beograd-Pančevo i tehničko-putnička stanica Zemun.

"Nakon toga počela bi realizacija treće komponente Beogradskog železničkog čvora i modernizacija pruge Beograd-Bar", kazao je Ćirović.

Izvesno je, kako je istakao, da će ruske firme biti glavni izvođači u svim projektima, ali je za srpske pregovarače važno da se dogovori što veće učešće srpskih kompanija.

"Uključivanje u poslove firmi iz trećih zemalja zavisiće od toga da li će za određene poslove biti potrebna specifična oprema koja će morati da se uvozi", rekao je Ćirović.

On nije mogao da kaže da li će tokom posete ruskog premijera Vladimira Putina Srbiji, koja je najavljena za 23. mart, biti razgovarano o projektima koji će biti finansirani ruskim kreditom.

Pregovori o ruskom kreditu ukupne vrednosti jedne milijarde dolara počeli su krajem oktobra 2009. godine i do sada je povučen deo od 200 miliona dolara koji se odnosi na podršku republičkom budžetu.